Neuromarketing za početnike
Dimitriadis je u svom predavanju govorio o ključnim konceptima neuromarketinga, ističući razliku između svesnih i nesvesnih procesa u mozgu. Treba napomenuti da je profesor izvršio testiranje na 8.500 ljudskih mozgova. Testiranje je zasnovano na analizi rada ljudskog mozga, razlici između emocija i osećanja, i uticaju društvenih mreža na naše mentalne procese.
Jedan od ključnih segmenata je da svesno i nesvesno često nisu usklađeni. Na primeru istraživanja ponašanja pri gledanju reklama, naglašeno je kako nesvesne reakcije često mogu biti precizniji pokazatelj preferencija od svesno izraženih stavova.
„Od 11 miliona bitova senzornih informacija koje mozak prima u sekundi, samo 2 do 60 bita u sekundi se obrađuje u našem svesnom umu. Zašto tako malo? Razlog je zato što je svesni deo limitiran, nesvesna je neograničena. Mozak funkcioniše po principu očekivanja i predikcije“, rekao je profesor.
Čak 95 odsto odluka ne donosimo svesno
Dimitriadis je istakao da ljudi često nisu svesni faktora koji utiču na njihove odluke, te da čak 95 odsto odluka koje donosimo tokom dana proizlaze iz nesvesnih procesa. To ukazuje na važnost razumevanja nesvesnih mehanizama u donošenju marketinških strategija.
Dalje, istaknuto je kako svest često prati nesvesne odluke, ali ih ne kreira. To znači da su naše nesvesne reakcije često mnogo brže i preciznije od svesnih.
Jedan od zaključaka predavanja jeste da je za uspešan marketing bitno razumeti nesvesne procese u ljudskom mozgu, jer se često naše reakcije ne poklapaju sa izjavama ili svesnim stavovima.
Istraživanja pokazuju da ljudi često žele više izbora svesno, ali im je lakše i bolje kada imaju manje opcija jer se lakše odlučuju i na kraju prodaja skače ukoliko je manji izbor artikala.
U današnjem digitalnom dobu, većina naših aktivnosti je u interakciji sa veštačkom inteligencijom. Posebno je značajno istraživanje emocionalne inteligencije putem Emotion AI algoritama, koji nam pomaža da bolje komuniciramo sa tehnologijom i drugim ljudima.
Sva saznanja i napredak dolaze od mašinskog učenja i veštačke inteligencije. Postoje čak i kompanije koje nude usluge treniranja algoritama za pristupačne cene, omogućavajući im da analiziraju slike i predviđaju ponašanje. Međutim, preciznost ovih algoritama, posebno u segmentu praćenja pokreta očiju, često varira i dostiže manje od 60 odsto.
Budućnost neuromarketinga leži u prediktivnim algoritmima koji se treniraju i razvijaju kroz hiljade studija kako bi bili precizniji. Iako zahteva značajna ulaganja, ovaj pristup omogućava dublje razumevanje ljudskog ponašanja i efikasnije kreiranje marketinških strategija.
Domaćini ovog predavanja bili su Nataša Petrović i Marko Ćirović u okviru organizacije Centra za ekološki menadžment i održivi razvoj, a predavanje je otvorilo nove perspektive u proučavanju ljudskog ponašanja i marketinških strategija, naglašavajući važnost razumevanja nesvesnih procesa u kreiranju efikasnih marketinških kampanja.
Autor teksta Nina Kostić
